Pre ulaska u iskustvo ašrama, važno je dragog čitaoca/čitateljku upoznati sa temom zbog koje najveći broj putnika odluči da dođe u Indiju:
Yoga
Da bi se smisao Yoge razumeo na pravi način, potrebno je reći nekoliko reči o hinduizmu - na staromodan način sa minimumom vrednosnog komentara (dok se ne upoznamo sa detaljima).
Kako to lepo prof. Ravi Ravindra u knjizi Yoga and the teaching of Krishna razjašnjava, reč hinduizam najviše sugeriše na religiju. Međutim, na Hindu ili Sanskritu ne postoji reč kojom bi se preveo pojam religija, pa je neko najbliže rešenje za prevod zapravo reč Yoga. Etimološki Yoga i religija imaju veze sa sjedinjavanjem ljudskog i „božanskog“. Međutim, reč Yoga, onako kako se upotrebljava u Bhagavad Giti (deo epa Mahabharata, napisan između 6. i 2. veka pre n.e.), bliža je procesu nego doktrini. Budući da se yoga sastoji od sat (bivstva), jnana (gnosis, znanja) i karma (akcija, delovanje), ima veze sa religijom isto koliko i sa naukom ili umetnošću. Dakle, hinduizam se odnosi na širu koncepcija stvarnosti u svim njenim delovima i odnosima koji među njima (delovima stvarnosti) postoje.
Pored reči Yoga, u Sanskritu se pojavljuje još jedan moguć prevod reči religija a to je Dharma. Dharma u sebi nosi konotaciju univerzalnog zakona, reda, odgovornosti, obaveze, dužnosti, pravičnosti. Dharma, dakle, ima snažnu društvenu komponentu, dok se Yoga više odnosi na individualnu potragu. I Dharma i Yoga imaju više holističko značenje od religije, posebno u modernom zapadnom tumačenju reči religija – koja se odvaja od filozofije, nauke, politike, obrazovanja i umetnosti.
Preduslov shvatanja svega navedenog je razumevanje hinduističkih koncepata i jezičkog aparata kojim se pojmovi objašnjavaju:
Krajnji cilj Yoge je Moksha – ultimativna sloboda (bukvalno: sloboda od života i smrti). Kako nema slobode bez spoznaje sopstvene najdublje i suštinske prirode, da bi postigla mokshu neophodno je da osoba spozna svoje suštinsko bivstvo, unutrašnji poziv (Svabhava). Samospoznaja je sama po sebi teška, pa je put do mokshe , logično, trnovit, težak i dug.
Zarobljena čulima, ljudska egzistencija se praktično odvija bez svrhe i pod snažnim uticajem Prakriti (nagon, sirovost, priroda). Da bi razumeo svoj najdublji identitet (Atman), svoj unutrašnji poziv (Svabhava) i suštinu večnog zakona po kojem svet funkcionše (Dharma), osoba mora da bude Samskrita (isti naziv kao jezik Sanskrit, znači: rafiniran, savršen, edukovan – suprotnost od Prakriti).
Yoga je proces koji vodi u ovu transformaciju iz Prakrite u Samskritu i sjedinjenje sa Brahmom (Universal Spirit manifested as Creator). Tada se dolazi do srži svakog dalekoistočnog učenja, tj pojma Oneness koji koriste gotovo svi mudraci kao jedinu stvarnost – onu u kojoj se sve manifestuje kao jedno. Dolaskom do te vrste prosvetljenja u ljudskom mikrokosmosu se kao u ogledalu pokazuje nepreglednost makrokosmosa u svim njegovim esencijalnim karakteristikama (ako me razumeš šta hoću da kažem).
One pojedinačne potrage koje u jednoj od svojih pojavnih oblika nisu stigle do nivoa osvešćenja potreba za razumevanjem krajnjeg cilja (moksha), ili su je osvestili ali nisu na njoj radili, te su ostali pod snažnim uticajem čula i prakriti, nastavljaju svoj put i nakon smrti. Kvalitet njihovog života i u ovoj i u svakoj narednoj inkarnaciji zavisi od kvaliteta njihovog delovanja (karme).
Jednom dostignuta moksha podrazumeva da je biće sjedinjeno sa Brahmom te samim tim prestaje potreba za ponovnim putovanjem.
Suštinski problem ljudske vezanosti za Prakriti je identifikacija sa telom/umom na osnovu koje ljudi lako skliznu u začarani krug potrage za uživanjem i izbegavanjem bola, koji usporava ili zaustavlja potrebnu transformaciju. Osnovna premisa za razumevanje transformacije i uticaja Yoge glasi: Na šta god usmerim pažnju, to doživljava promenu u kvalitetu.
Kroz Yogu, tj kroz fokusiranu pažnju na telo i um, čovekova uverenja, osude i vezanosti za Prakriti bivaju lakše razobličene i odbačene.
Patanđeli je bio prvi yogi koji je sastavio i u knjigu uobličio spiritualne principe i učenja koja su postojala vekovima pre nove ere. Po Patanđeliju, zadatak joge je da ukloni fluktuaciju svesti i dovode do tišine uma. Dakle, primarni zadatak Yoge je ne da kreira realnost već da pripremi um za istu tako što asistira transformaciji – od običnog uma “koji liči na armiju pijanih majmuna” – do smirenog uma.
Ova kompilacija je napisana u drugom veku pre nove ere i poznata je kao „Yoga Sutras“ ili osam stubova Yoge.
Prvih 5 stubova se odnose na fizičku i etičku pripremu tela i uma za transformaciju, uglavnom kroz fizičke vežbe - asane (to je ono što zapadnjaci zovu yogom), vežbe disanja - pranajama, razumevanje emocija i odnosa prema sebi i društvu. Ostala tri stuba se smatraju unutrašnjim stubovima Yoge i tiču se razvijanja kvalitetne koncentracije kroz meditaciju.
Kako to obično biva sa klasičnim iskustvima i generalno starudijama, vremenom ih ljudi dodatno obaviju maglovitim tumačenjima i značenjima. Tako se onda fokus skrene sa suštine na formu, šaru, pa se imaginarno učitavaju neki simboli, bića, zvukovi, pokreti i kreature, i svesna radnja pretvori u niz ritualnih plesova, molitvi na ovaj ili onaj način, ponavljanje mantre 108 ili 118 puta, nošenja određene odeće, religijskih aplikacija ili sličnog. Ono što je u svojoj osnovi individualna potraga postaje organizovana potera, hajka, ali ne za smirajem uma već za onima koji ne priznaju da je određena forma jedini put do istine.
U Indiji je poštovanje forme na svom vrhuncu jer je svaki pedalj zemlje oblepljen slikama nekog od bogova, od Sai Babe, preko Sri Sri Ravi Sankara pa do Isusa, Muhameda, Krishne i Vishnu.
Ipak, upravo zbog nepokvarenog univerzalnog principa Yoge, oni retki sukobi među religijskim zajednicama u ovoj zemlji nisu izazvani konfliktom oko toga čiji je (bog) veći već oko međe, koze, kriketa ili krave.
Ovo bi ekstremno ukratko i delimično nejasno bio uvid u osnovne principe drevnog iskustva istočnog čovečanstva. Sada kada imamo neku naznaku o čemu se tu radi, slobodni smo da ga komentarišemo, ignorišemo, kombinujemo, praktikujemo, ili istražujemo dublje, shodno ličnom senzibilitetu.
Smatrajte da je ovim diskusija započeta, a vremenom će se tema produbljivati shodno novim saznanjima i iskustvima ova dva putnika - istraživača i poštovaoca Krišne, Gharib Nawaz Chishti-ja, Apostola Pavla i Milana Ćirkovića.
